Posle saobraćajne nezgode nije dovoljno samo popraviti vidljivo oštećenje i nastaviti vožnju. Ako su u sudaru oštećeni sklopovi i uređaji važni za bezbednost ili vozilo posle nezgode nije bilo u voznom stanju, zakon predviđa vanredni tehnički pregled nakon popravke, a pre ponovnog puštanja vozila u saobraćaj.
To, međutim, ne znači da je vanredni pregled obavezan posle svakog manjeg kontakta ili ogrebotine. Presudni su vrsta i posledice oštećenja, a ne samo činjenica da je vozilo učestvovalo u nezgodi.
Najkraći odgovor: vanredni tehnički pregled obavezan je kada su u nezgodi oštećeni vitalni sklopovi i uređaji bitni za bezbedno učešće u saobraćaju ili vozilo posle nezgode nije bilo u voznom stanju. Pregled se obavlja tek kada je popravka završena i vozilo ponovo ispunjava uslove za pregled.
Kada je vanredni tehnički pregled obavezan?
Član 265. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje da se vanredni tehnički pregled obavlja nakon popravke i pre puštanja u saobraćaj vozila:
- kod kojeg su u saobraćajnoj nezgodi ili na drugi način oštećeni vitalni sklopovi i uređaji važni za bezbedno učestvovanje u saobraćaju;
- koje nakon takvog oštećenja nije bilo u voznom stanju;
- koje je isključeno iz saobraćaja zbog tehničke neispravnosti utvrđene na kontrolnom tehničkom pregledu.
Zakon omogućava i da vozač sam zatraži vanredni pregled radi provere tehničke ispravnosti vozila, čak i kada pregled nije naložen kao posledica nezgode ili isključenja iz saobraćaja.
Da li svaki sudar znači da vozilo mora na vanredni pregled?
Ne. Manje kozmetičko oštećenje bez posledica po konstrukciju i bezbednosne sisteme ne stvara automatski istu obavezu kao sudar u kojem su oštećeni upravljanje, kočnice, oslanjanje ili noseći delovi vozila.
| Situacija posle nezgode | Vanredni pregled | Šta treba uraditi |
|---|---|---|
| Površinska ogrebotina ili manje limarijsko oštećenje | Nije automatski obavezan ako nisu pogođeni bezbednosni sklopovi i vozilo je ostalo tehnički ispravno. | Proveriti da iza vidljivog oštećenja nema deformacije nosača, svetala, točka ili drugih delova. |
| Oštećeni upravljački, kočioni ili sistem oslanjanja | Da, nakon završene popravke i pre vraćanja vozila u saobraćaj. | Vozilo stručno popraviti, proveriti geometriju i druge pogođene sisteme, pa obaviti vanredni pregled. |
| Deformisana šasija ili noseći delovi karoserije | Da, kada oštećenje utiče na bezbednost ili vozilo posle nezgode nije bilo u voznom stanju. | Najpre stručna procena i potpuna popravka, zatim pregled vozila u celini. |
| Aktivirani ili oštećeni bezbednosni sistemi | Potrebna je stručna procena; aktivirani vazdušni jastuci i oštećeni pojasevi ne smeju se samo vizuelno prikriti. | Otkloniti kvar prema pravilima struke i proveriti sve povezane bezbednosne sisteme. |
| Vozilo nije moglo bezbedno da nastavi vožnju | Da, nakon što bude potpuno popravljeno i ponovo u voznom stanju. | Ne voziti neispravno vozilo; organizovati bezbedan i zakonit transport. |
Važno: ozbiljnost oštećenja ne treba procenjivati samo po braniku i limariji. Udar može pomeriti elemente oslanjanja, geometriju točkova, nosače, senzore ili bezbednosne sisteme, iako vozilo spolja ne izgleda teško oštećeno.
Koji delovi vozila se smatraju važnim za bezbednost?
Zakon u članu koji uređuje vanredni pregled koristi izraz „vitalni sklopovi i uređaji“, bez jednostavne liste za svaku moguću nezgodu. U praksi posebnu pažnju zahtevaju oštećenja koja mogu uticati na:
- upravljački mehanizam i mogućnost sigurnog upravljanja;
- radnu i parkirnu kočnicu, kočne vodove i elektronske sisteme kočenja;
- osovine, točkove, pneumatike, ležajeve i sistem oslanjanja;
- šasiju, podvozje i noseće delove karoserije;
- sigurnosne pojaseve, vazdušne jastuke i njihove zatezače i senzore;
- svetlosnu i signalnu opremu kada oštećenje utiče na bezbedno kretanje;
- rezervoar, dovod goriva, električne instalacije i druge sisteme čije oštećenje može izazvati dodatnu opasnost;
- visokonaponski sistem i kućište pogonske baterije kod električnih i hibridnih vozila.
Ovo su praktični primeri sistema čije oštećenje može biti bezbednosno značajno, a ne zamena za stručnu procenu konkretnog vozila. Ako postoji sumnja, vozilo treba najpre pregledati u odgovarajućem servisu i unapred proveriti postupak sa ovlašćenom stanicom tehničkog pregleda.
Postupak posle saobraćajne nezgode – korak po korak
- Obezbedite mesto nezgode i sprovedite potreban postupak. U zavisnosti od okolnosti, to može uključiti policijski uviđaj, Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi i prijavu štete osiguravaču.
- Ne nastavite vožnju ako vozilo nije bezbedno. Ako su oštećeni točak, upravljanje, kočnice, svetla, stakla, oslanjanje ili drugi važni delovi, organizujte transport vozila umesto vožnje do servisa.
- Uradite stručnu procenu oštećenja. Servis treba da utvrdi ne samo vidljivu štetu već i stanje delova ispod karoserije, geometriju, elektronske sisteme i bezbednosnu opremu.
- Završite popravku u potpunosti. Vanredni tehnički pregled nije pregled havarisanog vozila radi procene štete. Vozilo na redovni ili vanredni pregled mora doći čisto, u voznom stanju i, po pravilu, neopterećeno.
- Proverite dokumentaciju i način dolaska. Ako je vozilo bilo isključeno iz saobraćaja ili su tablice oduzete, ne pretpostavljajte da se do stanice sme dovesti uobičajenom vožnjom. Dogovorite zakonit transport i proverite koja dodatna potvrda je potrebna.
- Obavite vanredni tehnički pregled. Pregled se vrši u celini. Ne proverava se samo deo koji je bio oštećen ili naveden na računu servisa.
- Sačekajte rezultat pregleda. Za ispravno vozilo izdaje se odgovarajuća potvrda, dok se za neispravno vozilo izdaje izveštaj sa utvrđenim nedostacima.
Da li popravljeno vozilo sme da se vozi do tehničkog pregleda?
Činjenica da je popravka završena ne znači automatski da vozilo sme ponovo u saobraćaj. Zakon za vozila iz ove situacije predviđa vanredni pregled nakon popravke i pre puštanja u saobraćaj.
Ako je vozilo bilo isključeno iz saobraćaja, nema registarske tablice ili je nakon nezgode bilo nevozno zbog oštećenja bezbednosnih sklopova, način njegovog dopremanja do stanice treba unapred usaglasiti. Najbezbednije rešenje je prevoz šlep-vozilom, odnosno drugi način koji je dozvoljen u konkretnoj situaciji.
Važeća registraciona nalepnica sama po sebi ne čini tehnički neispravno ili iz saobraćaja isključeno vozilo bezbednim i dozvoljenim za vožnju.
Šta se proverava na vanrednom tehničkom pregledu?
Vanredni pregled nije samo kontrola popravljenog branika, točka ili dela oslanjanja. Pravilnik propisuje da se tehnički pregled vozila vrši u celini, osim u posebno predviđenim slučajevima.
To znači da se, prema kategoriji i karakteristikama vozila, proveravaju:
- identitet vozila i podudarnost podataka sa dokumentacijom;
- uređaji za upravljanje i zaustavljanje;
- točkovi, pneumatici, osovine i oslanjanje;
- šasija, karoserija, vrata i drugi konstrukcioni delovi;
- svetla, pokazivači pravca i ostala signalizacija;
- stakla, retrovizori, brisači i vidljivost;
- sigurnosni pojasevi i druga propisana bezbednosna oprema;
- izduvni sistem i odgovarajuća merenja kod vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem;
- drugi uređaji i oprema propisani za konkretnu kategoriju vozila.
Detaljan pregled kontrolnih tačaka nalazi se u vodiču šta se proverava na tehničkom pregledu.
Koja dokumentacija je potrebna?
Za redovni i vanredni tehnički pregled osnovno je potrebno dati na uvid:
- saobraćajnu dozvolu, potvrdu o privremenoj registraciji ili potvrdu o registraciji;
- lični dokument osobe koja je dovezla vozilo;
- uverenje o upisu u jedinstveni registar vozila ako je saobraćajna dozvola izgubljena.
Ako je vozilo isključeno iz saobraćaja i registarske tablice su oduzete, potrebno je dati na uvid i odgovarajuću potvrdu o oduzimanju tablica. Kada je isključenje usledilo zbog tehničke neispravnosti utvrđene na kontrolnom pregledu, postoje i posebna pravila u vezi sa stanicom koja obavlja naredni vanredni pregled.
U zavisnosti od vozila i izvršenih radova mogu biti potrebna dodatna uverenja ili potvrde. To je posebno važno ako popravka nije bila samo vraćanje vozila u prvobitno stanje već je izvršena prepravka ili promena tehničkih karakteristika. Kompletan osnovni spisak pogledajte u tekstu dokumentacija i priprema vozila za tehnički pregled.
Račun ili potvrda servisa ne zamenjuju tehnički pregled. Dokumentacija o popravci može biti korisna, ali potvrdu tehničke ispravnosti izdaje ovlašćeno privredno društvo nakon propisanog pregleda vozila.
Šta ako vozilo ne prođe vanredni tehnički pregled?
Ako se na pregledu utvrdi neispravnost, stranci se izdaje izveštaj o utvrđenom stanju vozila. U njemu su navedeni nedostaci koje treba otkloniti.
Ponovni pregled mora biti izvršen u roku koji nije duži od sedam radnih dana od pregleda na kojem je vozilo u celini ocenjeno kao neispravno. Obavlja ga isto ovlašćeno privredno društvo. Ako rok istekne, pregled se ponovo obavlja u celini.
Više informacija pročitajte na stranici ponovni tehnički pregled – rok i postupak.
Koliko košta vanredni tehnički pregled i ko ga plaća?
Troškove vanrednog tehničkog pregleda snosi vlasnik, odnosno korisnik vozila. Vlada propisuje najvišu cenu prema kategoriji vozila, dok tačan iznos treba proveriti sa stanicom pre dolaska.
Aktuelne zakonske gornje granice pogledajte na stranici maksimalne cene tehničkog pregleda vozila. Cena pregleda nije isto što i trošak popravke, procene štete, šlepovanja ili postupka naplate štete od osiguranja.
Vanredni, kontrolni i ponovni pregled – koja je razlika?
| Vrsta pregleda | Kada se obavlja | Ko ga pokreće | Šta je važno |
|---|---|---|---|
| Vanredni | Posle popravke vozila sa oštećenim vitalnim sklopovima, pre vraćanja u saobraćaj; i u drugim zakonom propisanim slučajevima. | Obavlja se na zahtev stranke, a može se zatražiti i dobrovoljno radi provere ispravnosti. | Vozilo se pregleda u celini, a trošak snosi vlasnik ili korisnik. |
| Kontrolni | Kada postoji službeni nalog za proveru tehničke ispravnosti vozila. | Ovlašćeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova ili inspektor za drumski saobraćaj. | Nije isto što i ponovni pregled nakon „padanja“ na tehničkom. |
| Ponovni | Kada je vozilo na prethodnom redovnom ili vanrednom pregledu ocenjeno kao neispravno. | Vlasnik ili korisnik nakon otklanjanja utvrđenih nedostataka. | Rok je najviše sedam radnih dana i pregled obavlja isto ovlašćeno privredno društvo. |
Opšti pregled svih zakonskih vrsta nalazi se na stranici vrste tehničkog pregleda vozila.
Da li procena osiguranja zamenjuje vanredni tehnički pregled?
Ne. Procena osiguravača služi za evidentiranje i obračun štete, dok tehnički pregled utvrđuje da li vozilo ispunjava propisane uslove za bezbedno učestvovanje u saobraćaju.
Ni policijski zapisnik, Evropski izveštaj, fotografije oštećenja, račun servisa ni završena isplata štete sami po sebi ne predstavljaju potvrdu tehničke ispravnosti vozila.
Vanredni tehnički pregled u Beogradu
Ako treba da obavite tehnički pregled u Beogradu, pre dolaska opišite vrstu oštećenja, navedite da li je vozilo bilo isključeno iz saobraćaja i proverite koja dokumenta treba poneti.
Zemun: Oračka 59 – 062 349 349
Novi Beograd – Ledine: Surčinska 109 – 062 291 291
Pre dolaska obavezno proverite mogućnost obavljanja vanrednog pregleda za kategoriju i konkretan status vašeg vozila.
Česta pitanja
Da li je vanredni tehnički pregled obavezan posle svakog sudara?
Ne. Obaveza je vezana za oštećenje vitalnih sklopova i uređaja važnih za bezbednost, odnosno za situaciju u kojoj vozilo posle oštećenja nije bilo u voznom stanju. Manje kozmetičko oštećenje bez uticaja na tehničku ispravnost ne znači automatski da je vanredni pregled obavezan.
Kada se radi vanredni tehnički pregled posle nezgode?
Obavlja se nakon što je popravka potpuno završena, a pre ponovnog puštanja vozila u saobraćaj.
Da li se proverava samo deo koji je oštećen?
Ne. Tehnički pregled se vrši u celini, pa vozilo mora biti ispravno i u delovima koji nisu bili neposredno oštećeni u nezgodi.
Da li mogu da dovezem havarisano vozilo na vanredni pregled?
Vanredni pregled posle nezgode obavlja se nakon popravke. Vozilo na redovni ili vanredni tehnički pregled mora biti čisto, u voznom stanju i, po pravilu, neopterećeno.
Smem li da vozim popravljeno vozilo do stanice tehničkog pregleda?
Ako je vozilo bilo isključeno iz saobraćaja, bez tablica ili je zbog bezbednosnih oštećenja bilo nevozno, ne treba ga samostalno voziti bez prethodne provere dozvoljenog načina dopremanja. Najbezbednije je unapred dogovoriti transport i postupak sa stanicom i nadležnim organom.
Ko plaća vanredni tehnički pregled?
Trošak vanrednog tehničkog pregleda snosi vlasnik, odnosno korisnik vozila.
Koja dokumenta treba poneti?
Osnovno su potrebni odgovarajući dokument o vozilu i lični dokument osobe koja ga je dovela. Ako su registarske tablice oduzete ili je vozilo isključeno iz saobraćaja, potrebna je i odgovarajuća potvrda, a u posebnim slučajevima mogu se tražiti dodatna dokumenta.
Da li kontrolni i vanredni tehnički pregled znače isto?
Ne. Kontrolni pregled se vrši po nalogu ovlašćenog lica MUP-a ili inspektora za drumski saobraćaj. Vanredni pregled se, između ostalog, obavlja nakon popravke vozila sa bezbednosno značajnim oštećenjima i pre njegovog vraćanja u saobraćaj.
Zaključak
Posle manjeg kontakta bez uticaja na tehničku ispravnost vanredni pregled nije automatska obaveza. Međutim, kada su oštećeni upravljanje, kočnice, oslanjanje, noseća konstrukcija, bezbednosni sistemi ili drugi vitalni sklopovi, vozilo mora prvo biti potpuno popravljeno, a zatim pregledano pre ponovnog uključivanja u saobraćaj.
Najvažnije je ne procenjivati bezbednost samo prema spoljašnjem izgledu vozila i ne mešati procenu štete osiguranja sa potvrdom tehničke ispravnosti. Kada postoji dilema, unapred proverite postupak sa servisom, stanicom tehničkog pregleda i nadležnim organom.
Tekst je informativnog karaktera i ažuriran je u avgustu 2026. godine. Postupak i potrebna dokumentacija mogu zavisiti od okolnosti nezgode, statusa vozila, kategorije i odluka nadležnih organa.
